Највреднији природни потенцијал којим располаже општина Мерошина је пољопривредно земљиште, које пружа услове за разноврсну пољопривредну производњу.
Према подацима Републичког завода за статистику, општина располаже са 14.686 ха коришћених пољоприврених површина (пољопривредна друштва, задруге и породична газдинства). Од овог броја, у породичним газдинствима је 14.088 ха, односно 95,45% од укупно коришћених пољопривредних површина.
Пољопривредна површина општине представља 0,288% пољопривредне површине Републике односно 8,45% пољопривредне површине Нишавског округа. Највећи део пољопривредних површина су оранице и баште преко 70% а потом су воћњаци иако ово подручје је познато као воћарски крај - облачинска вишња.
Ако посматрамо културе које су засејане у том случају можемо рећи да највећи део је под житарицама (пшеница и кукуруз који се гаје искључиво на приватним пољопривредним газдинствима) скоро 50% укупне пољопривредне површине општине. Међутим, принос који остварују пољопривредна домаћинства општине у производњи кукуруза, мањи је од просечног приноса који се остварује у Републици док је код производње пшенице принос скоро на нивоу просечног приноса Републике (табела бр. 23).
Имајући у виду претходне податке, може се закључити да пољопривреднике треба подржати у настојању да промене сетвену структуру.
Следеће место по површини пољопривредног земљишта заузима узгајање поврћа. Посебно је актуелна производња раног поврћа под пластеницима. Међутим, ти подаци се не воде у Републичком заводу за статистику. Једине две културе које завод евидентира су пасуљ и кромпир. Принос који остварују пољопривредници општине и у овој области је далеко испод просечног приноса Републике и Нишавског округа (табела бр. 23).
Пољопривредни произвољачи општине се не могу похвалити ни у висини приноса који остварују у производњи крмног биља (табела бр. 24) компарирано у односу на Републику и регион.
У воћарству прво место заузима производња чувене "Облачинске вишње" на слици један од многобројних засада, а велику тенденцију развоја све више има и производња шљиве сорте "стенлеј", затим јагоде, купине, малине па и све врсте бостана под фолијом и тд.
Републички завод за статистику, води податке само о производњи и приносу јабука, шљива и винограда. Број родних стабала јабуке, шљиве и број чокота винове лозе, као и принос под истим у општини компарирано у односу на принос Републике и региона је скроман (табела бр. 26).
У 2009. години откуп пољопривредних производа је био далеко испод очекиваног, а пре свега код вишње, шљиве и малина. На стање откупа посебно се одразио ниво цена и рокови исплате откупљених количина као и начин исплате. У циљу смањивања неповољних утицаја приликок откупа пољопривредних производа, у општини се покреће иницијатива за формирање задруге или удружења за воће и поврће.
По питању пољопривредне производње у последњих десет година, може се рећи да се 2001. година може узети за најбољу, али и не са максималним приносима, на шта су нарочито утицали: вишегодишња суша, град, биљне болести и неблаговремена и неадекватна заштита. Што се тиче пшенице, није рекордна економска 2000-2001. година, већ једна од просечних и износи 3,5 т/ха, ту је и кукуруз са 4 т/ха, као и вишња са 7 т/ха.
Распложиво земљиште и повољни климатски услови чине општину Мерошина погодном за интензиван развој пољопривредне производње, посебно воћарства, виноградарства али и ратарства и сточарства. Обнова запуштених и подизање нових винограда и подизање крупних плантажа воћа ( вишње и шљиве ) представљају непосредну могућност пољопривреде. Интересантан је податак да се све више производи бостан и то онај рани, под фолијом.
Што се сточарства тиче, у општини Мерошина подаци показују да је општина негде на нивоу сточарске производње Нишавског округа ( табела бр. 27 ).
И поред тога откуп свиња, говеда и млека са подручја ове општине је занемарњив посматрано и са аспекта откупа на нивоу Републике и откупа на нивоу региона.
У последње време је поново интензивирано подизање нових површина под облачинском вишњом, која је пре свега намењена за индустријску прераду. Треба избећи грешке које су се јавиле у прошлости. То се пре свега односи на нередовне приносе, несклада у организацији бербе, превоза и прераде, лошег квалитета сировине за индустријску прераду, неодоговарајућих прерађевина за пласман на инострано тржиште, као и међусобне конкуренције наших извозника на страном тржишту.
Облачинска вишња представља домаћу сорту високих биолошко-технолошких својства, која је настала изоловањем одређеног типа из популације вишања спорадично гајених на окућницама произвођача из села Александрова, општина Мерошина. Вишња из Александрова је кренула из анонимности сеоских окућница 1959. године, када је Земљорадничка задруга у Облачини подигла први плантажни воћњак и започела производњу садног метеријала као аутохтоне сорте 1969. године на сопственом корену. Вишња се извози са око 90% укупног годишњег рода, а мањи део прерађује се у земљи у домаћој прехрамбеној индустрији. Потрошња по становнику износи око 1,7 кг годишње, што у поређењу са другим земљама представља незнатну количину, те треба константно радити на популаризацији и маркетингу. Вишња задовољава 7,8% светских и 12% европских потреба за воћем, што указује на велики експортни значај узгајања вишње те не изненађује да се у општини Мерошини гаји око 2.000 ха.
др Сања Стајић
Председница Привременог органа општине Мерошина
